Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, данас је у Будимпешту (Мађарска), на Седмој конференцији о евроатланским интеграцијама за предсједнике парламената земаља Западног Балкана, говорио у оквиру теме „Тренутни безбједносни изазови у Југоисточној Европи – могућа рјешења“.
У свом обраћању, предсједник Недељко Чубриловић рекао је:
„Интензивна догађања у европском безбједносном простору, праћена разорним посљедицама, јасно показују међузависност и интеракцију са регионом Западног Балкана.
Недавна финансијска криза и њене посљедице на функционисање и јединство европског економског, монетарног и фискалног система; појава нових актера и другачијих интереса и измијењених односа у сфери међународне безбиједности, процес снажне и масовне миграције ка Европи, унутрашњу консолидацију Европске уније довели су у фокус безбједносног интереса. Раније тихо маркирано питање „о безбједности Европе“, или тачније речено „о безбједности у Европи“, добило је сада пуни значај.
Западни Балкан, а нарочито Босна и Херцеговина, осјетиће рефлексије ових проблема. Након кризе у евромонетарној зони, још један од симбола успјеха европског јединства – Шенген, снажно је уздрман, доводећи у питање слободу кретања људи као темељни принцип европске идеје. Евентуално затварање граница унутар Европе и подизање нових препрека тамо одакле су некада уклоњене, довешће нас до осјећаја изолованости од европског простора и идеје да смо тамо непожељни, са несагледиво лошим политичким импликацијама. Пораст ауторитаризма у локалном формату, умјесто стварног јачања домаће економије, само је једна од могућих посљедица.
У амбијенту оптимизма и опредијељености ка европским интеграцијама, успостављена крхка политичка стабилност, лако ће доживјети ерозију ако се процес проширења унедоглед одгоди, или чак потпуно заустави. У том случају, постоји претпоставка да се друштво у потпуности окрене ка новим концептима изласка из изолације – са другим партнерима, као што су: Русија, Турска, Сједињене Америчке Државе, Кина...
Посебан вид безбједносног ризика у региону може бити и поступање неке од земаља чланица кроз институције Европске уније, али стриктно у националном интересу, блокадом процеса интегрисања ради властитог економског интереса, или наметањем уставних промјена, конкретно у Босни и Херцеговини, непримјереним методама грубог мијешања у унутрашње ствари те државне заједнице.
Растући тероризам и пратећи организовани криминал, било гдје на Западном Балкану, као и посљедице имигрантског таласа, области су заједничког дјеловања на које су обавезани и Европска унија и Западни Балкан као цјелина.
Пуна безбједност у Европској унији биће могућа само у окружењу потпуног одсуства безбједносних ризика на Западном Балкану, а стабилно и безбједно политичко окружење у Европској унији подстицај је изградњи стабилног политичког амбијента на Балкану као предуслов за јачање економске и социјалне реконструкције.
И на крају, можемо закључити да питање безбједности излази изван националних оквира и да је безбједност основни предуслов за привредни, економски и укупан друштвени развој, као и за успјешне евроинтеграције земаља Западног Блакана. Безбједност је глобални изазов и најефикасније се може рјешавати на регионалном и међународном нивоу.“
