Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић изјавио је данас у Будимпешти да од Европске уније очекује конкретнију подршка процесу европских интеграција за БиХ, апелујући на ЕУ да даљи процес интеграција не води политиком условљавања.
Говорећи на Седмој конференцији о евроатланским интеграцијама за предсједнике парламената земаља Западног Балкана, а у оквиру теме „Југоисточна Европа на путу ка ЕУ“, предсјсденик Чубриловић казао је да је Народна скупштина Републике Српске, од почетка преговора о стабилизацији и придруживању до данас, давала пуну подршку и проактивно дјеловала кроз законодавну функцију, али и као иницијатор активности, не само у области европских интеграција, него и у регионалном повезивању и у сарадњи са свим релевантним институцијама.
У свом обраћању, предсједник Чубриловић рекао је:
"Дозволите да у име Народне скупштине Републике Српске, и у своје лично име, упутим изразе искрене захвалности нашим домаћинима и организаторима овог високог скупа, који се дешава у временима када се регион Југоисточне Европе налази на раскршћу и суочава се са пресудним изазовима о својој европској перспективи.
Снажан ентузијазам у процесу проширења Европске уније, означен Загребачким, а затим Солунским самитом Европске уније 2000, односно 2003. године, био је многострук и вишедомензионалан, како у самој Европској унији, тако и у свакој држави у региону, са оптимизмом који је био кључни покретач реформских процеса у економској и у друштвеној сфери.
У тим данима настало је увјерење да Европска унија означава цјелокупни европски континент, те да европски пут, као заједничко опредјељење у региону, нема алтернативу, а владало је и опште увјерење да ће крај сљедеће деценије све земље у региону дочекати као пуноправне чланице Европске уније.
Процес кретања у працу европских интеграција у региону утицао је на стабилизовање политичких прилика, уз спремност земаља кандидата на стрпљиво извођење сложених реформи, а током транзиције, уз подршку Европске уније, конкретан напредак у региону је постигнут и у домену инфраструктурног повезивања региона, те у дефинисању подршке Европске уније у изради квалитетних економских и фискалних политика земаља региона, изградњи адекватне и ефикасне администрације, значајном подизању нивоа владавине права и борбе против корупције, организованог криминала и тероризма у земљама региона.
Економска реконструкција као предуслов за социјалну реконструкцију земаља у региону, снажан замах регионалних иницијатива и међусобна размјена у трговинском простору Западног Балкана, технолошке и производне инвестиције са циљем пораста запошљавања, повезали су земље региона и Регионални савјет за сарадњу и Споразум о слободној трговини као снажан оквир у ком се манифестује и свеобухватна подршка Европске уније.
Међутим, снажна позиција Европске уније у сваком смислу, омогућила је Бриселу да широко формулише политику условљавања сваког степена на путу ка чланству, подизањем и измјенама основних, или изградњом нових критерија за сваку земљу појединачно, што је довело до разлике у достигнутом степену интегрисања, и временски знатно дужег периода кретања ка чланству. Некада високо учешће евроамбиција у удруживању региона, сада нас, на различитим нивоима, удаљило од чланства, али удаљило нас је и међусобно, што представља негативан подстицаја за интеграције.
Замор од проширења, унутрашњу структуру Европске уније чини затворенијом за процес пријема нових чланица, а у државама чланицама скептицизам за проширење добија, за нас, нежељено велик утицај.
Ипак, подршка политичких структура у региону, висок степен подршке јавности процесу европских интеграција, конкретно у Босни и Херцеговини, у протеклим мјесецима доводе до новог замаха и интензивирања активности.
Народна скупштина Републике Српске је у сваком степену, од почетка преговора о стабилизацији и придруживању до данас, давала пуну подршку и проактивно дјеловала кроз законодавну функцију, али и као иницијатор активности, не само у области европских интеграција, него и у регионалном повезивању и у сарадњи са свим релевантним институцијама.
Наше је очекивање да ће и од стране Европске уније стићи конкретнија подршка. Добијање апликације за чланство, као формални чин, па и додјела кандидатског статуса Босни и Херцеговини, више не би требало да буде у превеликој мјери вођена рестриктивно, односно политиком условљавања и бирократским конструкцијама нових облика такозваних 'фер' услова.
Не заборавимо, преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању започети 2005. године, завршени су за нешто мање од једне године, а од тада до данас, политика условљавања, са деценијским трајањем, довела нас је тек до разматрања да ли да поднесемо апликацију за чланство?!
И на крају, поставља се питање – и за Европску унију и за нас у Босни и Херцеговини и за све земље Западног Балкана – да ли постоје искрени и досљедни планови за евроинтеграције земаља Западног Балкана или ће и даље бити настављена пракса континуираног постављања нових услова и нових околности које неће имати свој коначан резултат?!“
