Члан 1.

            У Закону о спорту ("Службени гласник Републике Српске", бр 4/02 и 66/03) у цијелом тексту у одређеном падежу ријечи: "Републички секретаријат за спорт и омладину" замјењују се ријечима: "Министарство надлежно за спорт (у даљем тексту: Министарство)", а ријечи: "директор Републичког секретаријата за спорт и омладину" замјењују се ријечима: "министар надлежан за спорт (у даљем тексту: министар)".

Члан 2.

Послије члана 1. додаје се нови члан 1а. који гласи:

''Члан 1а.

Граматички изрази употријебљени у овом закону за означавање мушког или женског пола подразумијевају оба пола.''  

Члан 3.

            У члану 22. став 1. алинеја 8. брише се.

Члан 4.

            У члану 49. у ставу 2. ријечи: ''републички секретар'' замјењују се ријечима: ''министар'', а запета и ријечи: "уз сагласност надлежног министра" бришу се.

Члан 5.

            У члану 56. додаје се став 2. који гласи:

''Сагласност за обављање дјелатности из става 1. овог члана даје министар.''

Члан 6.

            У члану 64. ријеч: ''једно'' брише се, а ријечи: ''правно лице'' замјењују се ријечима: ''правна лица''.

Члан 7.

У члану 109. у ставу 1. послије ријечи: ''дјелатност'' додају се ријечи: ''уколико испуњавају услове из члана 77. овог закона''.

Члан 8.

            Члан 133. мијења се и гласи:

            ''Спортиста, држављанин Републике Српске, са мјестом пребивалишта у Републици Српској, који је као репрезентативaц СФРЈ освојио медаљу на Олимпијским и параолимпијским играма, свјетским и европским првенствима у олимпијским спортовима (члан Међународног олимпијског комитета – IOC) – дисциплинама у сениорској конкуренцији, може остварити право на Национално спортско признање Републике Српске уколико је имао пријављено мјесто пребивалишта на територији Републике Српске до 3. октобра 2007. године.

Спортисти, држављанину Републике Српске који као репрезентативац Републике Српске или Босне и Херцеговине освоји медаљу на Олимпијским и параолимпијским играма, свјетским и европским првенствима у олимпијским спортовима (члан Међународног олимпијског комитета – IOC) – дисциплинама у сениорској конкуренцији, а у тренутку освајања медаље има мјесто пребивалишта на територији Републике Српске, додјељује се Национално спортско признање Републике Српске.

Члан 9.

            Послије члана 133. додају се нови чл. 133а., 133б., 133в. и 133г. који гласе:

''Члан 133а.

   Национално спортско признање Републике Српске додјељује се у виду дипломе и мјесечног новчаног примања у висини:

-         три просјечне нето зараде у Републици Српској за децембар претходне године, према подацима органа надлежног за послове статистике, за златну медаљу на Олимпијским и параолимпијским играма или за свјетски рекорд у олимпијским дисциплинама,

-         двије и по просјечне нето зараде у Републици Српској за децембар претходне године, према подацима органа надлежног за послове статистике, за сребрну медаљу на Олимпијским и параолимпијским играма или за златну медаљу на свјетском првенству у олимпијским дисциплинама,

-         двије просјечне нето зараде у Републици Српској за децембар претходне године, према подацима органа надлежног за послове статистике, за бронзану медаљу на Олимпијским и параолимпијским играма или за сребрну медаљу на свјетском првенству, као и златну медаљу на европском првенству у олимпијским дисциплинама,

-         једне и по просјечне нето зараде у Републици Српској за децембар претходне године, према подацима органа надлежног за послове статистике, за бронзану медаљу на свјетском првенсту или сребрну медаљу на европском првенству у олимпијским дисциплинама и

-         једне просјечне нето зараде у Републици Српској за децембар претходне       године, према подацима органа надлежног за послове статистике, за бронзану медаљу на европском првенству у олимпијским дисциплинама.

Члан 133б.

    Спортисти из члана 133. остварују право на Национално спортско признање Републике Српске престанком такмичарског бављења спортом, а најраније након навршених 35 година живота.

            Спортиста који се такмичарски бави спортом преко наведене старосне границе из става 1. овог члана стиче право на Национално спортско признање Републике Српске по престанку такмичарског бављења спортом.

Члан 133в.

Спортиста који прима новчану накнаду за спортско признање у некој од држава које су настале распадом бивше СФРЈ нема право на Национално спортско признање Републике Српске.

Члан 133г.

Рјешење о додјели Националног спортског признања Републике Српске и новчане награде доноси министар за породицу, омладину и спорт.

Против рјешења из става 1. овог члана није допуштена жалба, али се против њега може покренути управни спор.''

Члан 10.

            У члану 146. у ставу 4. ријечи и запета: "уз сагласност надлежног министра" бришу се.

Члан 11. 

            Послије члана 166. додаје се нови члан 166а. који гласи:

''Члан 166а.

 Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Уредба о спортским признањима и наградама за посебан допринос развоју и афирмацији спорта (’Службени гласник Републике Српске’, бр. 54/07 и 84/07).''

Члан 12.

            Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Српске".

Број: 01- 1225/08                                                                                 

Датум: 17. јул 2008. године                                                      

Број службеног гласника: 73/08