Закон о измјенама и допунама Закона о девизном пословању
Члан 1.
У Закону о девизном пословању (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 96/03 и 123/06) у члану 2. у тачки 1. подтачка 5. мијења се и гласи:
“5) физичка лица – страни држављани, који на основу дозволе за боравак, односно радне визе, бораве у Босни и Херцеговини 183 дана или више дана, осим страних држављана запослених у дипломатским и конзуларним представништвима, као и чланова њихових породица;”.
Тачка 3. мијења се и гласи:
“3. Овлашћена банка и банка
Овлашћена банка и банка је правно лице које је основано и послује у складу са прописима којима се уређује пословање банака и које има дозволу за рад Агенције за банкарство Републике Српске (у даљем тексту: Агенција).”
У тачки 10. подтачка 4. мијења се и гласи:
“4) преносе у корист физичких лица по основу: дознака радника, пензија, инвалиднина и осталих социјалних примања, преносе по основу пореза и такси, међудржавне сарадње, ликвидираних штета по основу уговора о осигурању, преносе по основу правоснажних и извршних одлука, преносе по основу добитака у играма на срећу, накнада за концесије, чланарина и казни (пенала), као и преносе на име умјереног износа трошкова потребних за издржавањe породице.”
У тачки 11. послије алинеје 7. додаје се нова алинеја 8. која гласи:
“- депозитни послови,”.
У истој тачки у досадашњој алинеји 8. која постаје алинеја 9. ријечи: “животног осигурања” замјењују се ријечима: “уговора о осигурању, у складу са прописима којима се уређује област осигурања”.
Досадашња алинеја 9. постаје алинеја 10.
У истом члану тачка 14. мијења се и гласи:
“14. Кредитни послови
Кредитни послови (кредити и зајмови) су правни послови између резидената и нерезидената закључени у девизама, у складу са законским прописима;
у кредитне послове, у смислу овог закона, убрајају се комерцијални и финансијски кредити, као и гаранције и јемства;
комерцијални кредити су, у смислу овог закона, одгођена плаћања, односно плаћања унапријед робе и услуга, као и финансирање од банке одгођеног плаћања и плаћања унапријед, те послови откупа потраживања (факторинг и форфетинг), ако основни посао, по којем је настало потраживање, има обиљежја комерцијалног кредита;
под финансирањем од банке одгођеног плаћања и плаћања унапријед из подтачке 3. ове тачке подразумијева се одобравање кредита дужнику ради финансирања промета робе и услуга са иностранством, односно измирење обавезе по налогу тог дужника непосредно испоручиоцу робе, односно пружаоцу услуге у спољнотрговинском промету;
финансијски кредити су, у смислу овог закона, сви кредити осим кредита из тачке 12. подтачка ц) овог члана и подтачке 3. ове тачке;
под финансијским кредитима из подтачке 5. ове тачке подразумијевају се и сви облици финансирања који у основи имају комерцијалне послове (трговина робом или пружање услуга) у којима резидент није уговорна страна у послу и послови финансијског лизинга у складу са прописима којима се уређује лизинг;
зајмови су послови између резидената и нерезидената којима резидент узима од нерезидента или даје нерезиденту зајам, у складу са одредбама овог закона и прописа којим се уређују облигациони односи;
под гаранцијима, у смислу овог закона, подразумијевају се банкарске гаранције које банке дају у корист нерезидента по кредитним пословима са иностранством и кредитним пословима између два нерезидента у иностранству;
под јемствима, у смислу овог закона, подразумијевају се јемства и друга средства обезбјеђења која, у складу са овим законом, резиденти – правна лица дају у корист нерезидената – даваоца кредита, по кредитним пословима са иностранством и кредитним пословима између два нерезидента у иностранству.”
Послије тачке 14. додаје се нова тачка 15. која гласи:
“15. Депозитни послови
Депозитни послови су послови настали на основу уговора о депозиту између нерезидента и банке, као и између резидента и банке, односно резидента и друге финансијске организације у иностранству;
депозитним послом, у смислу овог закона, сматра се и посао по основу уговора о текућем или другом рачуну, а у складу са одредбама прописâ којима се уређују облигациони односи и платни промет.”
Досадашња тачка 15. постаје тачка 16, а њен назив мијења се и гласи:
“16. Послови по основу уговора о осигурању”.
У истој тачки ријечи: “животног осигурања” замјењују се ријечима: “уговора о осигурању”, а ријечи: “прописима о осигурању имовине и лица” замјењују се ријечима: ”прописима којима се уређује област осигурања”.
Досадашња тачка 16. постаје тачка 17.
Члан 2.
У члану 4. у ставу 2. додаје се нова тачка 1. која гласи:
“1) девизног кредитирања у Републици у складу са одредбама овог закона,”.
Досадашње т. 1, 2, 3. и 4. постају т. 2, 3, 4. и 5.
У досадашњој тачки 5. послије ријечи: “рачуна”, додаје се запета и ријечи: “као и преноса девиза са једне девизне штедне књижице на другу девизну штедну књижицу, односно са једног девизног рачуна на други девизни рачун, истог лица,”.
Досадашња тачка 5. постаје тачка 6.
Послије тачке 6. додају се нове т. 7. и 8. које гласе:
“7) куповине и продаје, односно плаћања и наплате потраживања и дуговања насталих по спољнотрговинским пословима резидената – правних лица и предузетника из члана 7. став 3. и члана 19г. овог закона,
8) уплате депозита као средства обезбјеђења.”
Члан 3.
У члану 7. у ставу 5. ријечи: “- правно лице и предузетник” бришу се.
Члан 4.
Послије члана 7. додаје се нови члан 7а. који гласи:
“Члан 7а.
Банка прималац обавезна је да, у складу са прописима којима се уређују платне трансакције, изврши налог за плаћање пошиљаоца, само када за то постоји oдговарајуће покриће на рачуну пошиљаоца.
Банка прималац обавезна је да изврши налоге за плаћање који:
су прописно попуњени и ауторизовани или аутентични;
прописно идентификују одредишну банку;
идентификују примаоца са извјесним степеном сигурности.
Банка прималац обавезна је да изврши инструкције садржане у налогу оног банкарског дана када је налог примљен или на дан друге валуте, ако он постоји, зависно од тога који је од та два дана каснији.
Банка прималац обавезна је да пошиљаоцу обезбиједи информације о:
условима под којима се извршава налог за плаћање;
времену потребном за извршење, од давања налога до исплате примаоцу;
начину обрачуна комисионе провизије и других трошкова, уколико постоје;
примијењеном девизном курсу.
По извршеном налогу за плаћање, банка прималац дужна је да пошиљаоцу обезбиједи информације о:
извршеном плаћању;
оригиналном износу по којем је извршено плаћање;
износу свих трошкова и комисионих провизија које је пошиљалац дужан да плати;
датуму валуте.
Исплата примаоца врши се одобравањем рачуна, а најкасније сљедећег банкарског дана по завршетку трансфера.”
Члан 5.
У члану 9. ст. 1, 2. и 3. мијењају се и гласе:
“Резидент – правно лице и предузетник дужан је да наплати и унeсе у Републику средства плаћања по основу извоза робе или услугe иностранству у року од шест мјесеци од дана извозног царињења робе, односно од дана извршења услуге.
Посао извоза робе или услугe са уговореним роком наплате дужим од шест мјесеци од дана извозног царињења робе, односно од дана извршења услуге, као и посао извоза робе или услугe који није наплаћен у року из става 1. овог члана, сматра се кредитним послом са иностранством.
Средства плаћања остварена по основу продаје плаћене робе која се налази у иностранству и непосредно испоручује у иностранство, резидент је дужан да унесе у Републику у року од шест мјесеци од дана извршеног плаћања.”
Послије става 3. додаје се нови став 4. који гласи:
“Министар финансија прописује услове и начин евидентирања послова из става 2. овог члана.”
Досадашњи став 4. постаје став 5.
Члан 6.
У члану 13. ст. 1, 2, 3. и 4. мијењају се и гласе:
“Резидент – правно лице и предузетник дужан је да унапријед плаћену робу или услугу увезе у Републику у року од шест мјесеци од дана извршеног плаћања робе или услуге.
Резидент који не увезе робу или услугу у року из става 1. овог члана дужан је да изврши враћање унапријед плаћеног износа у року од осам дана од дана истека рока из става 1. овог члана.
Посао увоза унапријед плаћене робе или услуге са уговореним роком увоза дужим од шест мјесеци од дана извршеног плаћања сматра се кредитним послом са иностранством.
Министар финансија прописује услове и начин евидентирања послова из става 3. овог члана.”
Досадашњи став 5. брише се, а досадашњи став 6. постаје став 5.
Члан 7.
У члану 19. став 5. мијења се и гласи:
“Резидент је обавезан да финансијске кредите из иностранства користи преко банке или девизног рачуна у иностранству отвореног у складу са чланом 24. овог закона.”
Послије става 5. додају се нови ст. 6, 7, 8. и 9. који гласе:
“Изузетно од става 5. овог члана, финансијски кредити из иностранства могу се користити преко банке у иностранству, ако је уговором о кредиту уговорено плаћање роба и услуга директно добављачу или ако се кредитом отплаћује раније закључени кредит у иностранству (рефинансирање).
При одобравању кредита, те издавању гаранција и јемстава у корист нерезидента, резиденти су дужни да уговоре и од нерезидента прибаве инструменте обезбјеђења наплате којима се постиже сигурност кредитног посла, као и гаранције која се издаје и јемства које се даје.
Забрањено је одобравање нерезидентима финансијских кредита са роком доспијећа краћим од једне године, осим одобравања кредита од банака и кредита које резиденти одобравају ради успостављања трајних економских односа.
Влада може да пропише начин и услове одобравања финансијских кредита нерезидентима и давања гаранција и јемстава по кредитним пословима са иностранствoм.”
Досадашњи став 6. постаје став 10.
Члан 8.
Послије члана 19. додају се нови чл. 19а, 19б, 19в, 19г. и 19д. који гласе:
“Члан 19а.
Кредитни послови и кредити ради успостављања трајних економских односа из члана 2. тачка 12. подтачка ц) закључују се у писаној форми.
Банке могу закључивати кредитне послове са иностранством у своје име и за свој рачун, у своје име и за туђи рачун и у туђе име и за туђи рачун.
Резиденти који нису банка могу закључивати кредитне послове са иностранством само у своје име и за свој рачун.
Члан 19б.
Република се задужује у иностранству, издаје гаранције и врши емисију хартија од вриједности у складу са одредбама прописâ којима се уређује извршење буџета и задуживање Републике.
Члан 19в.
За извршавање обавеза из закљученог уговора о кредитном послу са иностранством одговоран је резидент који закључи уговор, као и резидент по чијем овлашћењу и за чији рачун је уговор закључен, односно банка и резидент – правно лице које од тог резидента купи потраживање, односно преузме дуг према нерезиденту по основу кредитног посла са иностранством.
Република не гарантује за извршење обавеза по кредитном послу са иностранством, осим у случајевима предвиђеним законом.
Уговор о кредитном послу са иностранством је ништав ако је закључен супротно ставу 2. овог члана.
Члан 19г.
Банка, као и резидент – правно лице могу куповати од резидента потраживање по основу кредита одобреног нерезиденту, као и преузимати дуг резидента према нерезиденту по основу кредитног посла са иностранством.
Послови из става 1. овог члана могу се вршити само на основу уговора закљученог у писаној форми између свих учесника у послу.
Нерезиденти могу од резидената куповати потраживања и дуговања по основу кредитних послова са иностранством само под условима и на начин који прописује Влада.
Члан 19д.
Резиденти су дужни да извјештавају Министарство о кредитним пословима у смислу овог закона.
За потребе извјештавања, Министарство може одредити да се у кредитне послове сврстају и друге врсте послова између резидената и нерезидената који су по економској намјени једнаки намјени кредитног посла.
Министар финансија прописује ближе услове, начин, рокове и обрасце извјештавања о кредитним пословима са иностранством.”
Члан 9.
У члану 27. у ставу 1. послије ријечи: “књижица”, додаје се запета и ријечи: “као и извршења платних трансакција у складу са овим законом”.
Члан 10.
У члану 33. у ставу 1. послије ријечи: “имају” додају се ријечи: “закључен уговор са банком” и запета.
Послије става 1. додају се нови ст. 2, 3. и 4. који гласе:
“Мјењачке послове банка обавља у своје име и за свој рачун, а резиденти – друга правна лица и предузетници у своје име, а за рачун банке.
Резиденти – друга правна лица и предузетници мјењачке послове обављају на основу уговора о обављању мјењачких послова закљученог са банком, на одређено вријеме до годину дана.
Захтјев за добијање овлашћења за обављање мјењачких послова резиденти из става 3. овог члана подносе Министарству путем банке.”
Досадашњи став 2. постаје став 5.
Члан 11.
Послије члана 33. додају се нови чл. 33а. и 33б. који гласе:
“Члан 33а.
Уз захтјев за добијање овлашћења из члана 33. став 4. овог закона банка подноси Министарству:
уговор о обављању мјењачких послова, закључен између банке и резидента – другог правног лица или предузетника;
за правно лице рјешење из судског регистра, односно за предузетника рјешење надлежног органа из којег је видљиво да је правно лице, односно предузетник регистрован за обављање мјењачких послова;
рјешење надлежног органа о испуњености минималних техничких услова за рад у складу са важећим прописима.
Поред документације из става 1. овог члана, Влада може прописати и другу документацију која се подноси уз захтјев за добијање овлашћења за обављање мјењачких послова.
Члан 33б.
Министарство ће одбити захтјев за издавање овлашћења за обављање мјењачких послова ако утврди да резидент – друго правно лице или предузетник не испуњавају услове за обављање мјењачких послова.
Министарство ће одузети овлашћење за обављање мјењачких послова, ако:
резидент – друго правно лице или предузетник не почне са обављањем мјењачких послова у року од 90 дана од дана издавања овлашћења;
је овлашћење прибављено на основу неистините документације, односно неистинито приказаних података;
након издавања овлашћења наступе околности и/или разлози усљед којих резидент – друго правно лице или предузетник више не испуњава услове на основу којих је добио овлашћење.”
Члан 12.
Члан 53. мијења се и гласи:
“Прекршајни поступак покреће се и води у складу са прописима којима се уређује прекршајни поступак.”
Члан 13.
Послије члана 53. додаје се члан 53а. који гласи:
“Члан 53а.
Прекршајни поступак, за прекршаје прописане овим законом не може се покренути или водити истеком рока од три године од дана када је прекршај извршен.
Застарјелост се прекида сваком радњом надлежног органа за поступак, предузетом ради гоњења учиниоца прекршаја.
Сваким прекидом застаријевање почиње поново тећи, али без обзира на прекиде, застаријевање у сваком случају настаје када истекне два пута онолико времена колико је предвиђено у ставу 1. овог члана.”
Члан 14.
Члан 54. мијења се и гласи:
“Инспекторат прати извршење новчаних казни и других мјера изречених прекршајним налогом или путем споразума о санкцији.
Ако се утврди да кажњени избјегава да плати новчану казну, прекршајни налог ће доставити на извршење надлежном органу или организацији.
Надлежни орган или организација дужни су да обавијесте Инспекторат о извршењу прекршајног налога из става 2. овог члана, као и о извршењу рјешења донесеног по захтјеву Инспектората за покретање прекршајног поступка.”
Члан 15.
Чл. 57, 58, 59. и 60. мијењају се и гласе:
“Члан 57.
Новчаном казном од 25.000 КМ до 100.000 КМ казниће се за прекршај овлашћена банка, банка, државни орган и организација, резидент – правно лице и нерезидент – правно лице ако врши плаћање или издаје налог за плаћање према иностранству на основу симулираног уговора или друге невјеродостојне документације, односно закључује уговор у коме није наведена стварна вриједност (члан 7. став 5).
За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у овлашћенoj банци, банци, државном органу и организацији, резиденту – правном лицу и нерезиденту – правном лицу новчаном казном од 5.000 КМ до 20.000 КМ.
За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај резидент – предузетник и нерезидент – предузетник новчаном казном од 5.000 КМ до 20.000 КМ.
За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај резидент – физичко лице и нерезидент – физичко лице новчаном казном од 2.500 КМ до 10.000 КМ.
Члан 58.
Новчаном казном од 20.000 КМ до 80.000 КМ казниће се за прекршај резидент ако при одобравању кредита, те издавању гаранција и јемстава у корист нерезидента, не уговори и од нерезидента не прибави инструменте обезбјеђења наплате којима се постиже сигурност кредитног посла, као и гаранције која се издаје и јемства које се даје (члан 19. став 7).
За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у резиденту новчаном казном од 5.000 КМ до 20.000 КМ.
Члан 59.
Новчаном казном од 15.000 КМ до 60.000 КМ казниће се за прекршај резидент – правно лице:
ако мјењачке послове обавља супротно одредбама члана 33. овог закона;
ако не омогући несметано обављање контроле, увид у пословање, те не стави на располагање потребну документацију и тражене податке (члан 50).
За радње из става 1. тачка 2. овог члана казниће се и нерезидент – правно лице новчаном казном од 15.000 КМ до 60.000 КМ.
За радње из стaвa 1. т. 1. и 2. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у резиденту – правном лицу и нерезиденту – правном лицу новчаном казном од 5.000 КМ до 20.000 КМ.
За радње из стaвa 1. т. 1. и 2. овог члана казниће се за прекршај резидент – предузетник, а за радње из тачке 2. истог става нерезидент – предузетник новчаном казном од 5.000 КМ до 20.000 КМ.
За радње из става 1. тачка 2. овог члана казниће се за прекршај резидент – физичко лице и нерезидент – физичко лице новчаном казном од 2.500 КМ до 10.000 КМ.
За радње из става 1. овог члана, поред новчане казне, може се изрећи и заштитна мјера забране обављања мјењачких послова или друге дјелатности која је била предмет контроле, у најкраћем трајању од три мјесеца и најдужем трајању до шест мјесеци, осим за плаћања и преносе из члана 2. тачка 10. овог закона.
Члан 60.
Новчаном казном од 10.000 КМ до 40.000 КМ казниће се за прекршај овлашћена банка, банка, државни орган и организација, резидент – правно лице и нерезидент – правно лице:
ако изврши налог за плаћање, односно пренос иностранству, а такво плаћање, односно пренос нису дозвољени овим законом (члан 7. став 2);
ако добит остварену по основу извођења инвестиционих радова у иностранству, као и девизе које је у складу са гарантним роковима, наручилац инвестиционих радова задржао као гаранцију за исправност извршених радова, не унесе у Републику у року од осам радних дана од дана извршења инвестиционих радова, односно дана истека гарантног рока (члан 10);
ако добит остварену по основу обављања привредне дјелатности у иностранству не унесе у Републику у складу са овим законом (члан 11);
ако за робу или услугу, које нису увезене у року од шест мјесеци од дана извршеног плаћања, не изврши враћање унапријед плаћеног износа у року од осам дана од дана истека рока од шест мјесеци (члан 13. став 2);
ако резиденти, односно нерезиденти плаћање и пренос капитала по основу стицања, продаје и ликвидације директних инвестиција у иностранству врше супротно одредби члана 14. овог закона;
ако резидент, односно нерезидент плаћање и пренос средстава ради стицања власништва над некретнинама у иностранству врши супротно одредби члана 15. овог закона;
ако плаћање ради куповине иностраних хартија од вриједности на иностраним и домаћим тржиштима капитала врши супротно одредби члана 16. став 1;
ако плаћање ради куповине домаћих хартија од вриједности врши супротно одредби члана 16. став 3. овог закона;
ако плаћање ради куповине иностраних краткорочних хартија од вриједности на иностраним и домаћим тржиштима новца врши супротно одредби члана 17. став 1. овог закона;
ако плаћање врши ради куповине домаћих краткорочних хартија од вриједности супротно овом закону (члан 17. став 2);
ако врши улагања у иностране инвестиционе фондове супротно члану 18;
ако овлашћена банка одобри кредит супротно одредби члана 19. став 2. овог закона;
ако међусобно одобравају девизне кредите (члан 19. став 4);
ако финансијске кредите из иностранства не користи преко банке или девизног рачуна у иностранству отвореног у складу са одредбама овог закона (члан 19. став 5);
ако финансијске кредите преко банке у иностранству користи супротно члану 19. став 6. овог закона;
ако одобрава нерезидентима финансијске кредите са роком доспијећа краћим од једне године када то овим законом није допуштено (члан 19. став 8);
ако резиденти и нерезиденти врше кредитирање у домаћој валути (члан 19. став 10);
ако кредитне послове и кредите ради успостављања трајних економских односа из члана 2. тачка 12. подтачка ц) закључи супротно члану 19а. став 1. овог закона;
ако кредитни посао са иностранством закључи супротно члану 19а. став 2. овог закона;
ако кредитни посао са иностранством закључи супротно члану 19а. став 3. овог закона;
ако послове куповине потраживања по основу кредита одобреног нерезиденту, као и преузимања дуга резидента према нерезиденту по основу кредитног посла са иностранством закључи супротно члану 19г. став 1. овог закона;
ако послове куповине потраживања по основу кредита одобреног нерезиденту, као и преузимања дуга резидента према нерезиденту по основу кредитног посла са иностранством закључи супротно члану 19г. став 2. овог закона;
ако нерезидент изврши куповину потраживања и дуговања по основу кредитних послова са иностранством супротно пропису Владе (члан 19г. став 3);
ако наплату премије осигурања, односно премије реосигурања или исплату штете врши супротно одредбама овог закона (члан 21);
ако врши трансфер средстава са девизног рачуна и рачуна у конвертибилним маркама прије измирења свих обавеза према Републици из тог посла (члан 26);
ако овлашћена банка, односно банка не обезбиједи тајност података (члан 27. став 2);
ако банка не подноси захтјев за добијање овлашћења за обављање мјењачких послова у складу са одредбом члана 33а. овог закона (члан 33а);
ако не поступи у складу са прописаном обавезом извјештавања (члан 42. став 1);
ако Агенцији, односно другом надлежном органу не омогући увид у пословне књиге и не стави им на располагање другу потребну документацију (члан 42. став 2);
ако у одређеном року не поступи по рјешењу инспектора (члан 51. став 1);
ако не изврши рјешење надлежног републичког органа (члан 54).
За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у овлашћенoj банци, банци, државном органу и организацији, резиденту – правном лицу и нерезиденту – правном лицу новчаном казном од 3.000 КМ до 12.000 КМ.
За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај резидент – предузетник и нерезидент – предузетник новчаном казном од 3.000 КМ до 12.000 КМ
За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај резидент – физичко лице и нерезидент – физичко лице новчаном казном од 2.500 до 10.000.
За радње из става 1. овог члана, поред новчане казне, може се изрећи и заштитна мјера забране обављања дјелатности за резидента – правно лице и предузетника у најкраћем трајању од три мјесеца и најдужем трајању до шест мјесеци.”
Члан 16.
Послије члана 60. додају се нови чл. 60а, 60б. и 60в. који гласе:
“Члан 60а.
Новчаном казном од 5.000 КМ до 20.000 КМ казниће се за прекршај овлашћена банка, банка, државни орган и организација, резидент – правно лице и нерезидент – правно лице:
ако девизе користи супротно одредбама овог закона (члан 3. став 1);
ако ефективни страни новац користи супротно прописима Владе (члан 3. став 2);
ако плаћање, наплаћивање, пренос и исплату у Републици врши супротно одредбама овог закона (члан 4. став 1);
ако не положи ефективни страни новац на свој девизни рачун код овлашћене банке, односно банке (члан 4. став 3);
ако плаћања и наплаћивања по текућим и капиталним пословима не врши преко овлашћене банке (члан 7. став 1);
ако плаћање, наплаћивање и пренос по текућим и капиталним пословима изврши пребијањем, уступањем потраживања, преузимањем дуга и другим облицима супротно прописима Владе (члан 7. став 3);
ако плаћање по капиталним пословима врши платним картицама (члан 7. став 4);
ако плаћања, наплаћивања и пренос по текућим и капиталним пословима не врши на начин како је прописало Министарство (члан 7. став 6);
ако девизе које је остварио у иностранству, као и девизе које је пренио у иностранство, а није их употријебио у иностранству не унесе у Републику, у складу са овим законом (члан 8);
ако овлашћена банка не држи девизе на рачунима у складу са законом (члан 23);
ако девизе не држи на девизном рачуну код овлашћене банке, односно банке (члан 24. став 1);
ако има девизне рачуне код банке супротно одредби члана 24. став 3. (члан 24. став 3);
ако има девизне рачуне код банке у иностранству супротно пропису Владе (члан 24. став 5);
ако девизе остварене у складу са овим законом не држи код овлашћене банке, односно банке (члан 25. став 1);
ако држи на рачуну код овлашћене банке, односно банке конвертибилне марке које није остварио наплаћивањем по текућим и капиталним пословима дозвољеним овим законом (члан 25. став 2);
ако од овлашћене банке, односно банке купи девизе у износу већем од износа противвриједности конвертибилне марке коју оствари у складу са овим законом (члан 25. став 3);
ако купи или прода девизе или ефективни страни новац изван девизног тржишта (члан 30);
ако куповину и продају конвертибилне марке за евро изврши по курсу и условима супротно одредбама члана 35. став 1. овог закона;
ако јавно не истакне и објави курсеве по којима купује и продаје девизе и ефективни страни новац (члан 35. став 2);
ако за потребе књиговодства, статистике, обрачуна царине и других увозних дажбина не примјењује курс из члана 36. овог закона;
ако конвертибилне марке износи из Републике супротно пропису Владе (члан 38);
ако из Републике износи ефективни страни новац, стране чекове и хартије од вриједности супротно пропису Владе (члан 39);
ако привремено одузети ефективни страни новац, чекове и хартије од вриједности и конвертибилне марке не депонује на привремени рачун Инспектората или их не стави у депо код овлашћене банке (члан 40);
ако не пријави царинику свако уношење, односно изношење ефективног страног новца, конвертибилних марака и хартија од вриједности у вриједности која прелази износе прописане законом који уређује спречавање прања новца (члан 41. став 1).
За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у овлашћенoj банци, банци, државном органу и организацији, резиденту – правном лицу и нерезиденту – правном лицу новчаном казном од 2.500 КМ до 10.000 КМ.
За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај резидент – предузетник и нерезидент – предузетник новчаном казном од 2.500 КМ до 10.000 КМ.
За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај резидент – физичко лице и нерезидент – физичко лице новчаном казном од 2.500 KM до 10.000 KM.
За радње из става 1. овог члана, поред новчане казне, може се изрећи и заштитна мјера забране обављања дјелатности за резидента – правно лице и предузетника у најкраћем трајању од три мјесеца и најдужем трајању до шест мјесеци.”
Члан 60б.
Новчаном казном од 3.000 КМ до 12.000 КМ казниће се за прекршај резидент:
ако средства плаћања по основу извоза робе или услуге иностранству не унесе у Републику у року од шест мјесеци од дана извозног царињења робе, односно од дана извршења услуге (члан 9. став 1);
ако средства плаћања остварена по основу продаје плаћене робе која се налази у иностранству и непосредно испоручује у иностранство, не унесе у Републику у року од шест мјесеци од дана извршеног плаћања (члан 9. став 3);
ако унапријед плаћену робу или услугу не увезе у Републику у року од шест мјесеци од дана извршеног плаћања робе или услуге (члан 13. став 1);
ако не извјештава Министарство о кредитним пословима у смислу овог закона (члан 19д. став 1).
За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у резиденту – правном лицу новчаном казном од 1.500 КМ до 6.000 КМ.
За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и резидент – предузетник новчаном казном од 1.500 КМ до 6.000 КМ.
За радње из става 1. овог члана, поред новчане казне, може се изрећи и заштитна мјера забране обављања дјелатности за резидента – правно лице и предузетника у најкраћем трајању од три мјесеца и најдужем трајању до шест мјесеци.
Члан 60в.
Новчаном казном од 2.500 КМ до 10.000 КМ казниће се за прекршај резидент – физичко лице:
ако плаћање ради куповине иностраних хартија од вриједности на иностраним и домаћим тржиштима капитала врши супротно одредби члана 16. став 2;
ако плаћа премију осигурања живота у иностранству нерезиденту – осигуравајућем друштву (члан 20);
ако, супротно пропису Владе, врши лични и физички пренос средстава (члан 22).”
Члан 17.
У члану 61. број: “60” замјењују се бројем: “60в”.
Члан 18.
Послије члана 66. додају се нови чл. 66а. и 66б. који гласе:
“Члан 66а.
Пропис о евиденцији кредитних послова са иностранством министар финансија донијеће у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 66б.
Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Одлука о условима под којима се може одобрити продужење рока наплате извезене робе и извршених услуга и продужење рока увоза унапријед плаћене робе и услуга (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 15/04 и 16/07).”
Члан 19.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”, осим одредаба члана 19д. које ступају на снагу истеком шест мјесеци од дана објављивања овог закона.
Број: 01-1363/09
Датум: 24. септембар 2009. године
{}
Број службеног гласника: 92/09